CETIRI (Njujork, deo treci)

Kroz zvizdanje u glavi i odbljeske koji su mu sevali pred ocima, Slavko je na sve cetiri noge bauljao prljavim trotoarom pokusavajuci da se pridigne na noge. Iznenada mu desna strana grudnog kosa eksplodira od bola kada se necija noga zabi u njega bez milosti. U svom padu srusio je ceo stand sa vocem pokusavajuci da sa uhvati za bilo sta sto bi ga zaustavilo u ponovnom padu. U ustima mu se miris opusaka sa trotoara mesao sa krvlju koja je tekla iz njegove gornje usne i iz nosa. Leva strana lica mu se cinila potpuno oduzetom. Obnevideo, cuo je samo blizu sebe samo silnu graju Kineza, koji su se drzali na bezbednom rastojanju. Odjednom je zacuo Majin uplasen glas, koji je jasno odavao njenu paniku “Ostavi ga na miru! Sta ces ti ovde?!? Pusti mi ruku kretenu jedan! Zorane, nemoj...” Zacu se tresak ulicne kante za djubre kada je necije telo palo preko nje blizu Slavka.

“Sta je bre ovo? Je li ovo kako se izlazi sa prijateljima u kupovinu? Pratim te vec dva sata, i ovaj tu ne skida ruke sa tebe, a bogami ni ti sa njega! Sve cu vas polomiti od batina! Niko nece dirati moju devojku osim mene,” orio se glas nepoznatog muskarca. Kroz izmaglicu u glavi, Slavko je nazirao dve siluete na metar od sebe, od cega je jedna, znatno krupnija, drmusala drugu u svojim rukama. Odjednom oseti nesto hladno u svojoj levoj ruci. Metalno. Tiganj! Slavko se sa mukom nesigurno pridize na noge, i poluslep zamahnu iz sve snage. Osetio je kako je teski tiganj napravio kontakt sa napadacem, ali nije zvucalo kao glava. Udarac u stomak ga ponovo posla na zemlju. U daljini su se cule policijske sirene.

“Nismo mi jos zavrsili!” derao se nepoznati dok mu se glas udaljavao. Slavko ostade da lezi gde se zatekao. Suvise ga je sve bolelo da bi se pomerio. Blizu njega Maja je plakala.

Maju i Slavka su iz hitne pomoci otpustili kasno popodne posle skoro tri sata. Blago nezainteresovani policajac je brzo zavrsio rutinsko uzimanje izjave od svih pristunih i otisao vaznijim poslom. Slavko je imao srece da je samo zavrsio sa par savova na gornoj usni i povecim modricama. Nijedno rebro mu nije bilo polomljeno. Zorana su zadrzali na posmatranju iducih 24 sata, jer je u celoj toj guzvi bio odgurnut dok je pokusavao da pomogne Maji, preleteo preko kante za djubre i udario glavom u ivicu trotoara. Ispratio ih je iz bolnicke sobe sa osmehom i uveravanjem da ce sve biti u redu.

“Sta ovo bi?” promumla Slavko pitanje Maji kroz natecene usne cim su izasli iz bolnice. “Neki tvoj poznanik?”

“Moj decko, mada posle ovoga ocigledno bivsi.”

“Ima ti bivsi tesku ruku, mogla si bas i nekog sitnijeg neuhranjenog momka da nadjes.” Dok je govorio, Slavko je nesvesno rukom trljao svoja bolna rebra. Trebace mu bar nekoliko nedelja da mu se telo vrati u predjasnje stanje.

Maja ga je pogledala sa tragom osmejka koji joj je ponovo zaigrao na usnama. “Ne mogu da odolim sportistima. Majkl je hokejas u Njujork Rejndzerima. Znas sta, iako ovo sve nije za smejanje, moram da ti kazem da izgledas prilicno humoristicno tako pomodreo, otekao i sepav. Hvala ti sto si pokusao da me odbranis od Majkla.”

“Znaci ona snicla se zove Majkl?” Slavko se upinjao iz sve snage da hoda normalnije. “Bolje se zahvali Zoranu, on je poljubio bankinu za tebe i za mene. Sad se setih nesto kad spomenuh Zorana, treba da se vratimo u hitnu, da uzmem kljuceve od njegovog stana.”

Ali pre nego sto je Slavko stigao da se okrene i krene nazad, Maja ga zadrza. “Zao mi je sto se sve iskomplikovalo zbog mene. Neka se policija dalje bavi Majklom. Ti ces nocas da prespavas kod mene, imam mesta koliko hoces. Ne mozes takav sam da budes. Sacekaj tu, pozvacu nam taksi.”

Majin stan na Petoj Aveniji je zaista bio odlican u svakom pogledu, bas onako kako ga je Maja i opisala. Jedino sto je sada izgledao kao da je brzi voz prosao kroz njega. Nekoliko stolica je bilo ispreturano, casopisi i knjige su lezali razbacani po podu dnevne sobe, dok je inace moderna i ukusno opremljena kuhinja bila u haosu.

“Majkl?” rece Slavko vise kao konstataciju ociglednog nego kao pitanje na koje se ocekuje odgovor.

“Izgleda,” odgovori mu Maja dok je vracala figuricu slona od zelenog zada na njeno originalno mesto na polici pored ulaza. “Sedi molim te bilo gde i raskomoti se dok ja odem dole do menadzera zgrade da se dogovorim sa njim oko zamene brave na ulaznim vratima. Bar sa picem ti je u susednoj sobi.” Sa tim recima ona izadje napolje i zatvori vrata za sobom.

Slavko nije u prvom trenutku znao sta da radi sa sobom u tudjem i nepoznatom stanu, ali se onda seti sta mu je Maja rekla za pice i predje blago sepajuci u susednu sobu da si naspe nesto zestoko da malo ublazi bol koja mu je polako pulsirala celim telom. Dejstvo lekova za ublazavanje bolova koje su mu dali u Hitnoj je polako slabilo. Bilo je vreme da se predje na domacu medicinu. Majin bar je bio dobro snabdeven, tako da je Slavko brzo nasao sta mu odgovara, 21 godinu star kanadski viski, za njegov ukus prijatniji za pice nego skotski i americki. Sipao si je znatnu kolicinu, dovoljnu za medicinske potrebe slona. Nakon sto je otpio velik gutljaj tamnonarandzaste tecnosti, zadovoljno je uzdahnuo i po prvi put je pazljivije proucio stan u kome se nasao. Prva stvar koja mu je privukla paznju bila je velika terasa koja se nalazila cinilo se u Majinoj spavacoj sobi. Radoznalo zagledajuci Majin namestaj i stvari oko sebe, presao je preko dnevne sobe kroz spavacu i nasao se na prostranoj terasi sa pogledom na ceo Centralni Park. Pogled mu se sa visine desetog sprata zaustavio prvo na ogromnom Metropolitan muzeju koji se nalazio tacno preko puta njega sa druge strane Pete Avenije, malo u desno. Iako je vec bilo kasno popodne, posetioci muzeja su i dalje u velikom broju ulazili i izlazili iz njega. Jos dalje desno, iza muzeja u skoro samom centru parka, na vecernjem suncu se presijavala glatka povrsina velikog vestackog jezera koje Njujorcani zovu Rezervoar. Slavko je polako spustio svoje izubijano telo u jednu od udobnih stolica koje su se tu nalazile i nastavio je da iz te mnogo udobnije pozicije razgleda svet ispod sebe koji je cinio Majinu svakodnevicu. Skroz na levom kraju ovog velikog parka dizali su se mocni obrisi poslovnih oblakodera strogog poslovnog centra Njujorka gde su njih troje danas proveli dobar deo dana. Dole na Petoj Aveniji tekla je neprestana reka ljudi, taksija, automobila, luksuznih dugackih limuzina sa soferima, i autobusa.

Posle kraceg vremena Slavko je postao svestan glasova koji su dopirali do njega negde iz stana. Prepoznao je jedan od njih kao Majin, dok je drugi verovatno pripadao menadzeru zgrade. Posle jedno desetak minuta cuo je vrata kako se zatvaraju. Nastavio je svoje razgledanje sa terase.

“Uzivas li u pogledu?” Maja je stajala naslonjena na vrata terase sa casom crnog vina u ruci. Svoj lagani svetli blejzer je odlozila na krevet u sobi i sada je na sebi gore imala samo svilenu kosulju koja joj se laskavo pripijala uz telo diskretno otkrivajuci njene predivno oblikovane cvrste grudi.

Slavko, zatecen, nije mogao nekoliko trenutaka da skine oci sa njih. “Pogled je vrlo privlacan,” odgovori konacno dvosmisleno. “Stvarno je sve onako kako si govorila.” Sad je vec bio ponovo okrenut prema parku dok je to govorio. Brzo je otpio jedan poveci gutljaj viskija da prikrije svoj ispad.

Maja se pravila da nista nije primetila, ali je u sebi bila zadovoljna kako je Slavko reagovao na njenu pojavu. Uostalom ona je sama namerno skinula blejzer pre nego sto je izasla na terasu znajuci dobro kakve reakcije njene zenske obline izazivaju kod muskaraca. Nekoliko minuta sedeli su u tisini ne gledajuci jedno u drugo.

Maja je bila prva koja je prekinula cutnju. “Sutra je subota. Predlazem, zapravo insistiram, da organizujemo jednu zurku ovde kod mene, pa kad Zoran izadje iz bolnice da ga veselo docekamo. Pozvacu sve nase dobre prijatelje i neke poslovne kontakte. Subotom su svi uvek voljni da se negde dobro provedu. U nedelju vec moraju rano da lezu zbog posla, kao pilici.”

Slavko trenutno nije imao previse volje da se opire Majinim idejama. “Vazi, kako god ti hoces.” A i dobro ce mu doci da upozna neke nove ljude. “Hoce li doci i neka tvoja drugarica koja izgleda tako dobro kao ti, ali bez momka. Moram necim lepim da se zanimam na zurci znas. Nisam ti ja za price o poslu, karijeri, parama.”

Maja dovrsi svoju casu vina i podize se da ide nazad unutra u stan. “Naci ce se valjda sutra nesto takvo i za tebe. Mada ne bi ti nista falilo i da se upoznas sa nekim ljudima koji bi mogli da finansiraju tvoj projekat, naravno ukoliko se odlucis da iskoristis svoj poprilican talenat. Idem sad da pozovem sve koje hocu za sutra dok nisu napravili druge planove. Daj mi jedno pola sata vremena dok ih pohvatam na mobilne telefone. Ostali ce dobiti poziv e-mejlom. Imas drugo kupatilo u sobi preko puta ove ako hoces da se malo osvezis dok me cekas da zavrsim. I smisli sta bi za veceru.” Sa tim ona nestade iza zavese i ostavi ga samog na terasi.

Slavko je jos jedno pet minuta polupospano sedeo u svojoj udobnoj stolici obavijen zvucima metropolisa koji nikada ne spava, a onda se polako podize i udje unutra. Maja je sedela na svom krevetu u njenoj sobi koja je mirisala na fine parfeme i kreme za negu koze zavaljena u mekane jastuke i telefonirala sutrasnjim gostima. Trenutno je pricala sa nekim na engleskom i svaki cas je zbog necega sto bi cula sa druge strane prstala u zvonki smeh kojim je ispunjavala celu sobu. Na Slavkov upitan pogled ona mu pokaza rukom u pravcu drugog kupatila i pokloni mu jedan brzi osmeh.

U kupatilu je sve vec bilo spremno za njega. Peskiri raznih velicina i prijatnog mirisa, nova cetkica i pasta za zube, sapuni, mirisljave soli, samponi i ostale sitnice. Mnogo snabdevenije nego njegovo kupatilo kod kuce, pomisli Slavko. Posle kraceg razmisljanja odlucio je da ce njegovom ugruvanom telu najvise prijati ako sledecih pola sata provede pod vrelim mlazom vode ne razmisljajuci bas ni o cemu. Osim mozda o Majinim grudima.

Posle dobrih tri cetvrt sata Slavko je izasao iz kupatila ponovo cist i osvezen sa velikim plavim frotirnim peskirom obmotanim oko struka. Kroz otvorena vrata kupatila iza njega sve se pusilo od vodene pare. Maja je jos uvek bila na telefonu sa nekim, tako da se on brzo obukao i presao u dnevnu sobu gde je otkrio udoban kauc od mekane bizonske koze. Na modernom i jednostavno elegantnom niskom stolu ispred kauca bilo je nekoliko casopisa i dve ili tri knjige otvorene na raznim mestima. Tu je bio i veliki televizor, ali to ga trenutno nije zanimalo. Sipao si je drugu casu kanadskog viskija, poslednju za taj dan kako rece samom sebi, i seo na kauc prelistavajuci odsutno casopise cekajuci da Maja zavrsi sa telefoniranjem. Jos dva dana i morace da se vrati kuci u rutinsku dosadnu svakodnevicu. A sta ako bi stvarno ozbiljno shvatio Zoranov predlog i dao sansu svojim idejama da se pretvore u neku realnost? Najgore sto moze da se desi je da mu dani prodju mnogo zanimljivije nego do sada. Morace jos da razmisli o tome.

U tom trenutku Maja je usla u dnevnu sobu trljajuci rukom levo uvo. “Mislila sam da ce mi slusalica srasti sa usnom skoljkom koliko sam dugo pricala,” rece i sede na kauc pored Slavka. “Dosta ljudi je potvrdilo da dolazi sutra, tako da ce biti zabavno. Vidim da si okupan i mirisljav tako da pretpostavljam da si nasao sve sto sam ti ostavila u kupatilu. Jesi li smislio sta bi za veceru?”

“Nisam, samo sam vegetirao pod tusem sve ovo vreme pustajuci vodu da spere danasnji dan sa mene. Nemoj nista specijalno da se brines zbog mene. Napravi sta god ti je zgodno, a ja cu ti pomoci ako moram,” rece Slavko uz vragolasti osmeh. “Ja sam sertifikovana prirodna katastrofa u kuhinji, tako da me zaposli na sopstveni rizik.”

Maja mu isplazi jezik na trenutak. “Nije nego si razmazen.” Sad je ponovo licila na onu staru Maju sa fakulteta koja je uvek bila spremna na zezanje. “U redu, kad si takav onda cu spremiti nesto jednostavno i brzo, pa cemo sve to zamotati u neko dobro vino.”

“Svidja mi se tvoj jelovnik,” rece Slavko odlazuci na sto ispred njega zenski modni casopis koji je odsutno pre toga prelistavao. “Da ne kazes da nisam koristan evo ja se dobrovoljno prijavljujem da nam sipam dve case vina. Imas li neko portugalsko?” Maja mu potvrdno klimnu glavom i ode u veliku kuhinju koja je bila kompletno otvorena prema dnevnoj sobi tako da je Slavko mogao da je vidi dok je ocima pretrazivao vina u baru trazeci neko koje bi posluzilo. Bila mu je okrenuta ledjima ali bi se povremeno okrenula i pogledala uz osmeh u njegovom pravcu kao da proverava da li joj merka guzu. Konacno se odlucio za jednu od dve vrste portugalskog vina i nasuvsi dve case vratio se i seo ponovo na kauc. Maja mu se ubrzo pridruzila i uzela svoju casu sa vinom koju joj je ponudio.

“Dobices racice u umaku samo im jos malo treba da se odmrznu. Izvini na cekanju, nadam se da nisi previse gladan,” rece mu ona i sednu pored njega na kauc. Bila je prijatno blizu tako da je glatka svila njene kosulje dodirivala Slavkovu ruku.

“Ove moje modrice samo pulsiraju kako dan odmice,” rece Slavko posto je ispraznio svoju casu.

“Skini kosulju.” Maja je ostavila svoju casu.

“Molim?”

“Skini kosulju i majicu da ti namazem te bubotke nekim biljnim kremama koje imam kad mi trebaju da mi ublaze upalu misica posle tenisa. Dobro ce ti doci. Lice cemo morati da ti ostavimo da se samo oporavlja.” Maja ustade i ode u svoje kupatilo odakle se culo kako prevrce stvari u ormaricima dok nije nasla sta je trazila. Vratila se sa nekom zelenom tubom u rukama i sela ponovo pored Slavka.

“Jos si u kosulji?”

“Dobro, evo skidam je, ali ne verujem ja u to lisce i semenke. Modrice ce da nestanu i same bez tvog zamazivanja.”

“Hoce, ali ovako ce da nestanu mnogo brze. Ajde sad cuti i skidaj se do pojasa. Racici su se skoro odmrzli.”

Slavko skinu kosulju i majicu koje odlozi na fotelju pored sebe i sede poluokrenut prema Maji koja vestim pokretima poce da nanosi neku kremu prijatnog mirisa na njegov bolni grudni kos. Njene ruke su polako i pazljivo prelazile preko svake modrice i posekotine uz male pauze kad su trebale da se vrate do tube po jos mirisljave kreme. A onda su njene ruke pocele polako da masiraju Slavkov vrat i ledja, prstima koji su iskusno pritiskali svako kljucno mesto.

“Hej, tu nema nista da se leci,” rece Slavko i pogleda u Maju. Njeno lice je bilo sad veoma blizu njegovog i gledala ga je pravo u oci pogledom punim upitnog ocekivanja. Prisla mu je skroz blizu tako da se krema koju je upravo stavila Slavku upila u njenu kosulju.

“Znam. Ali ima ovde,” i sa tim recima mu uze ruku i stavi je na svoje grudi. Mogao je da oseti cipkani brushalter koji je izgledao kao da ce puci ispod meke svile.

“Sta cemo sa vecerom?” rece Slavko ne pomerajuci svoju ruku sa njenih grudi dok je polako otkopcavao najgornje dugme na njenoj kosulji.

“Zvacemo je dorucak,” Maja je tiho disala poluzatvorenih ociju. “Nosi me u krevet.”